(OTOK OLDOSA HAKSLIJA, ZORA, ZAGREB) Ako Vrli novi svet predvida Eoveeanstvu sumornu budutnost razvitkom nauke. Novi Otok, posleduje delo Oldosa Hakslija, pruia v i z i j ~Z w t a ispunjenog sreCam i zadovoljstvm, koji se svojim autohtonim vrednostima orpire uticajima 133troSaEke civilizacije. Po tome se ono nalazi na sasvim osobenom mestu savremenih 'utopijskih ostvnrenja, poput ,,golemog dragulja mara", ostrva o kmne se u njemu raspravllja. D a b u nadahuntoj formi r m a n a , Eija se radnja odvija na imaginarnom osvrtn Pali, na koje je slurajno dospeo jedan evropski novinar i [koji takom svog kratkog b r a v k a otkriva svu ambivalennost poloiaja ovog os~trva, delo sadrii niz sociolaSiki nnaEajnih karakteristika jer prikazuje druStvene odnose u specificnoj zajednici. Ostrvo je okruireno pukovniekim reiimom koji ckploata~cijm nafte, industrijalizacijam i stvaranjem anmije h a sasvim druge ciljeve razvibka nego Sto to ima zajednica na Pali. Pala je ustavna llvotnarhija kojom vlada nepunoletni radia, ~kojije vaspitan u Evropi i njegova majka, a koji su, za razlikb od celokiupnog stanovniStva, jedini poklonici modernizacije i obnove putem industrijalizacije i izgradnjom fabrika oruija, km Sto t o Eine mjihovi susedi. Principi na kojima se zasniva druStvena sajednica lpotiEu ad radire reformatora, dede danagnjeg radie, lkoji je u Zapisima 0 SuStini stvari i Bto bi bilo dobro da se poduvme s tim u ved, izloiio ovnwne postavke d d t v e n o g sistema i njegovog razvitka. A h se pode od toga da onaj ko vise zna o sebi i vlastitim sklonostima viSe zna o bagu, nameee s e potreba za saznanjem ko smo zapravo, a da bi smo t o ostvarili moramo m a t i kaikvtma se smatramo. Tome doprinosi Vera koja sliuji kao errupirij~kiopravdano poverenje u vlastitu sposobnost da spoznemo ko smo. Pravi se znaEajna distinkcija iz-
S T A N O J E IVANOVIC
medu vere i verovanja, za lkoje se kaie da je sistematsko i suviSe avbiljno primanje neproverenih refi. Daj nam, boie, veru, ali nas aslobodi vemvanja - jeste stav kojim se izrirEe potreba za samospoznavanjem, ea otkrivanjem unutr J n j i h Eovekovih snaga, jer f e svest o njegwim stvarnim mogufmstlma izmeniti odnos prema spoljaSnjem svetu. Koristefi se izvorima istofnjafkog mistioizma, istovremeno suprotstavljajufi njihove tehniike e v r a p s h m r a c i a n a l i m d scijentizmu, kao sredstvo pomoCu koga se ,,spoznaje svet ondkav kakav se ukazuje onome koji se oslohdio &ova s v w a ia" awtor navodi makSa-lek (,molnSa sanslvrit)-- spasenje, mlobodenje, cili svake mudrosti). .kao ~ a k a z a t e l i realnosti i piiula istine i sre~e.'Za lakSe shvatanje stvari pored ovqg pokazatelja realnosti s l d i i vaspitanje. Ako se protive modernizaciji lu indiustrij skam smislu, reEi, ne znaEi da su ani iprotiv svakog napretka. Da bi se oslobadili svih zla koja donosi industralizacija, stanovnici Pale predlaiu svoju f o m u l u : ,,el&triEne energije minus iteSka industrija plus kontrola radanja jednako demokratija i bogatsitvo". Ovo je izvrnuti Lenjinov stav, po kome eldktriena energija saana po sebi ~pozitivno utiEe na dmstveno blagostanje, a da se ona n a r g i t o maie primeniti lu kontroli radanja zbog veStaEke oplodnje. Zbag toga u druStvu nema eksploatacijc i potlafenih. Svi su oni kooperatori koji vrio uslpdno primenjuju zadruine metade kupovine, lprodaje i podele dobiti. Ostrvo je federacija ,,samoupravnih geografskih, profesionalnih i ekoncrmskih jedinica" koje ne traSe preko svnjih mogufnosti, nemaju industrijskih voda i svemoknih finansijera, a koje a a g ~ j uSiroko polje za individualnu inicijativu. U njiuna je organizovarno zadrugarstvo Rajfaizemvolg tipa. Samoupravo organizovan je za jednice je put za prevazilaienje autoritarnih oblika udruiivanja. kao Sto je odriavanje ravnoteie prirodnih dobara i izbegavanje menjanja prirode v d t a a m putem, industrijalizacijm, mafin za o h v a n j e integriteta lifnosti, sredstvo sprdavanja ombmja. U procesu rada najvainiji su ljudi i njihovo zadovoljstvo, a u hfteresu je ljudi da imaju Sto raznovrsnija radna mesta. Rad nenna obel&je prisile, an nije nametnut, vet izabran pTema potrabama litmosti (iz fabrike se ide u polje, iz p l j a u 5umu ili pilanJu i sl.). Shvatanje rada kao priradne (potrebe akojm se obezbeduje individualno zedovaljstvo, blisko je marksistiEkm tumaEenju rada u razvijemm
STANOJE IVANOVIC
besklasnom ,&uStvu. O d m s prema n j e m p&iva na kreativno-hedonistiw osnovi na kojoj s e zasniva proces vaspitanja i dmgtvenog iivota uapSte. Time se prevazilaze opasnosti od d u l e w i h bolesti koje & karalkteristiine ea sve strance jer su m i ,,iivot Sivog 2ivota". Planiranje porodice i stvaranje lpotamstva sa najpozitivnijim osobinama m o g u t e n o je km%Oenjem ,,Duboikog smrzavanja i Umjetne opladnje", ~koji se sastoje od h v a n j a i slobodnog kombinovanja saeuvanih olplodnih jedinica za budu6u decu ieljenih osabina. U zemlji postoji ,,cenDralna bamka prvorazrednih loza" snabdevena genealGkim i antrorpametriEkim ragistrima Eiji je cilj poboljSavanje rase. Ovo je ustanova koja nastoji da na buduCe generacije prenese najbolja svojstva pojedinaca koja be doprineti razvoju zajednice kao celine.
I pored toga St0 je nasledem stekao pozitime osobine, kojedinac je u s v m razvitku pogteden quntragnje t a k o b e i murnih iivortnih situacija. Dete je u situaciji lda napusti takve akolnosti u kojima se neugodno oseCa, d a promeni okolinu, i to je sastavni deo novog sistema. Kada mu dasadi d i n s k i d m ono moie da se preseli u neki od drugih damova koji mu adoptivno prlpadaj,~.Svako dete u stvari pripada KUP-u ( K b b u uzajamnog posvojenja) u koji je ukljuEeno petnaest do dvadeset pet braEnih parova i njihove dece, a svako od njih sem valstitog krvnog srodstva ima odredeni broj adoptivnih majki, oEeva, brate, sestara, tetaka itd. Kada produ odiredeni uzrast, deca prelaze u drugi kilub koji posvaja drlugo druStvo starijih, a kada stupe u braEnu zajednicu, onda formiraju novi klub. Ovo je dobrovoljna porodica u kojoj se, po njihovim sociolozima, vrii tzv. ,,hibridizacija mirkokulture", koja razvija zdravije poglede, jaEa ljlubav i stvara dublje razulmevanje u medusobnim odnosima. Organizovanje nasleda i sloboldno razvijanje liEnosti bez s~poljaSnjih presija, formiraju takve pojedince koji su u stanju dma,za razliku od onih evropskih vaspitanih, qpoznaju svet i sebe, da kreativno iskoriste svoje sposobnosti, da s m o d l u 6 u j t 1 prema akutelnim potrebama i da uEestvuju u vizionarskim i Eak potpuno oslobodajuCim doiivljajima, za Sto koriste i pojedine tehnike. Vaspitanje lcoje poEiva na ovim asnovima teii da nadoknadi negativne efekte evropske tradicije. afirmisukni kreativne individualne osobine i potrebu ostvarenja individualnog zadovoljstva, a ~prtuiajuCi ob~azovanju ulogu katalizatara sposobaosti pojedinaca i njihovog pozitivnog koriStenja za potrebe zajednice. SuprotstavljajuCi nagativnim priunerima
STANOJE IVANOVIC
evrapske istorije 'tipova lihosti koje je odnegovala njena kultura (zloEinabkim Petallpanovcima - Hitleru i MiSiEavim vlastolju~biviunnasihicima - Staljinu), svoje m d e l e liEnasti koji individualne sklanosti i vGak energije upotrebljavaju u korisne svrhe, i zahvaljujufi preventivnom vaspitanju, u njihovoj zajedmici nema zloeina. Ako ih i ima, oni se javljaju u blaioj f o m i i tada su briga KUP-a. U tom srnislu z a k o n a d a v s b jle drugtveno neraizvijeno. Kultura je podruEje n a kcme se manifestuje ovako iSirako postavljeni kreativizam. Ona se promduje po a n m e 6to svi E l m v i druStva m o m doiiveti. U slkledu sa potrebom ostvarivanja zadovoljstva, stepen kulture se meri stepenom kulturnog zadovoljstva. Kulturnim potrabama s1Gi i Stampa koja je po strukturi vrlo osobena. Postoji samo jedan list /u kome svi, s obzirom ma razliEite interest, imaju svoj pmstor za kritiku i priunedbe. Iako abjedinjuje razliEite izvore, on je otvoren i kritibki objektivam. Koherentnost sistema ove zamigljene drugtvene zajednice usbvljena je konfrontiranjem, ali i simbiazam elemenata i s t h j a f k i h i e v r ~ p s k i h drugtvenih vrednosti. Mnogi ad njih nisu-eksplicitno a i izldeni, ostali su u kanterkstu fabule romana, ali iz ovih koji ~u v& dati prepomaje se novi pristup onga,nizwanju i razvijanjiu d d t v e n e zajednice. Sloboda lienosti i realizovanje unutraSnjih ~patencija osnovni su zahtevi kao preduslovi Magcrstanja drugtva, mada njihovi putevi nisu pogtedeni mistihog. Zajednica ovog tipa nije bliska m l a d m radji, evropski vaspitanom, koji je za svoj osamnaesti rodendan, lkada je stelcao i punoletstvo, priredio s w m naradu iznenadenje - okwpacijlu ostrva vojskom susednog pukovniEkog reiima, prok1amjui.i novo dmStvo sa parolama stranim stanovnigtvu, a koje ih lprima sa pasirnoan rezistencijom, ~po kojima wu Naprediuk, Nafta i V a h t a (sve Ikategarije potrroSarlke civilizacije) ciljevi njihovog orgainizovanja. Time s e idelo i zavrhva. Ostrvo Pala kao ,,&agulj mora", koje se sa svojiun ustrojshwm s a d kuje od ostalih drugtava, iSEezava prrekrivem talasom zla, nerpravde, rata, Ikapitala i privatnih interesa. Ali ostaje sefanje na ~prkoskojim su njegcrvi imaginarni stanovnbci birali d q i put svag lapstanka. 1)
Lisjen Goldman, Dijalektirka istraiivanja, Sarajevo, 1962, str. 45.
9 Lisjen Goldman, Za sociologiju romana, Beograd, 1964, str. 223.
') Isto, str. 226. ') Isto, str. 51. 5)
Isto.