UGLJEVI SRBIJE
RESURSI UGLJEVA
Geološke rezerve ~ 24 Bt (Kosovo, Kolubara, Kostolac, Metohija, Kovin) Annual production: 33 Mt (exl. Kosovo basin) 93.9%
0.3%
Bituminous coal Bright brown coal
5.4% 0.4%
Dull brown coal Soft brown coal
Kameni ugljevi visokog ranga (antraciti): > 2,20 % Rr
(Vrška Čuka)
Kameni ugljevi niskog ranga: 0,51-2,20 % Rr (Ibar) Sjajni mrki ugljevi: 0,41-0,47 % Rr (Zvižd, Bogovina IP, Senje-Resavica, Aleksinac) Mat mrki ugljevi: 0,31-0,40 % Rr (Sjenica, Soko Banja, Lubnica, Krepoljin) Meki mrki ugljevi (ligniti): 0,26-0,30 %Rr (Kosovo, Kolubara, Kostolac, Metohija, Kovin)
Kolubara • • • •
Kolubarski ugljonosni basen se nalazi na oko 50 km jugozapadno od Beograda. Ukupna površina Kolubarskog basena iznosi oko 600 km2, a produktivnog dela oko 167 km2. Rekom Kolubarom Basen je podeljen na istoĉni i zapadni deo. Istoĉni deo Basena smešten je izmeĊu reke Turije, Peštana i Kolubare i podeljen je na 9 geološko-ekonomskih celina ležišta i to: “A”, “B”, “C”, “D”,“ E”, “F”, “G”, “Veliki Crljeni“ i “Šopić Lazarevac”. U okviru basena izdvojeno je još 5 istražnih polja u kojima je ugalj vrlo male debljine ili izostaje, i to: “Rudovci”, “Baroševac”,“ Turija”, “Volujak Vreoci” i “Stepojevac”. Zapadni deo Basena prostorno je smešten izmeĊu reke Kolubare na istoku i Tamnave i Uba na saverozapadu i podeljen je na sledeća ležišta: “Tamnava Istoĉno polje”, “TamanavaZapadno polje”, “Radljevo”, “Zvizdar”, “Ruklade” i “Trlić”. Za sada se eksploatacija uglja obavlja u ležištima ''Polje B i D” i “Tamnava Zapadno polje ” a na “Polju A” i “TamnavaIstoĉno polje” je završena.
•
• • • •
•
•
Paleoreljef basena izgraĊuju paleozojski škriljci, alevriti, pešĉari, korniti, gnajsevi, filiti i argilošisti, mezozojski karbonatni i glinovito-laporoviti sedimenti i dacito-andeziti. Neogen je predstavljen: Karpat-badenskim (?) pešĉarima, kreĉnjacima i slabo vezanim konglomeratima; Sarmatskim glinovito-laporovitim, peskovitim i u manjoj meri karbonatnim sedimentima; Panonskim peskovito-laporovitim glinama, žućkastim i beliĉastim peskovima, reĊe šljunkovima, koji leže konkordantno preko sarmatskih kreĉnjaka; Pontskim sedimentima u okviru kojih su izdvojeni: – Podinski šljunkovi, peskovi, gline i peskovite gline debljine oko 100 m – III ugljeni sloj - Podinski, – MeĊuslojni peskovi i peskovite gline i gline, – II ugljeni sloj - Glavni, – MeĊuslojne gline, peskovi i podreĊeno dijatomejska zemlja – I ugljeni sloj - Povlatni, – Povlatne gline, peskovite gline i peskovi. Ukupna debljina pontskih sedimenata iznosi 250-300 m. Kvartar je predstavljen pleistocenskim jezerskoreĉnim terasnim naslagama, deluvijalno-proluvijalnim sedimentima i holocenskim aluvijalnim šljunkovima, peskovima i glinama, debljine do 30 m.
Kostolac Kostolaĉki ugljeni basen nalazi se oko 90 km istoĉno od Beograda. Ukupna površina basena iznosi oko 145 km2. Podeljen je na tri polja-ležišta: 1. Drmno, koje zahvata krajnji istoĉni deo basena i u kome se eksploatiše III ugljeni sloj (PK Drmno); 2.
Ćirikovac, koji zahvata centralni deo kostolaĉkog basena, koji se kontinuirano nastavlja na polje Drmno i u kome su eksploatisani II i III ugljeni sloj (PK Ćirikovac) i I ugljeni sloj (PK Klenovnik);
3.
Smederevsko Pomoravlje, koje zahvata krajnji zapadni deo basena.
Paleoreljef basena izgraĊuju devonski kristalasti škriljci. Neogeni kompleks, koji leži transgresivno preko paleoreljefa, izgraĊuju sedimenti: • Donjeg miocena (?), koji su predstavljeni mešovitim reĉno-jezerskim i marinskim metaklastitima, alevrolitima, pešĉarima i glinacima, breĉoidnim materijalom i peskovitim laporcima tamnocrvene i tamnoljubiĉaste boje, pešĉarima i konglomeratima; • Otnang-karpata, koji su predstavljeni fluvijalnim, boĉatno-jezerski i marinskim konglomeratima, pešĉarima, alevrolitima, glincima i laporcima koji se smenjuju; • Badena, izgraĊeni su od pešĉara, laporaca i alevrolita, marinskog razvića; • Sarmata, koji su predstavljeni glinovitim i peskovitim laporcima, laporovitim glinama, laporovito-glinovitim pešĉarima, reĊe šljunkovima i kvarcnim peskovi, deponovani u plitkovodnoj brakiĉno-marinskoj sredini; • Panona, i to gline, laporaci, peskovi, alevriti, šljunkovi, ugljevite gline i dva sloja ugalj. Debljina donjeg ugljenog sloja iznosi oko 6 m, a debljina ponta preko 200 m; • Ponta, koji leže konkordantno preko panonskih sedimenata. IzgraĊeni su od glina, peskovitih glina, alevritskih glina, peskova, glinovitih peskova, alevritskih peskova, alevrita, ugljevitih glina i uglja. U stubu Kostolaĉkog basena izdvojeno je sledeće: – Podina III ugljenog sloja izgraĊena je od peskovito-glinovitih sedimenata, debljine preko 150 m, – Najstariji, III, ugljeni sloj debljine do 82,3 m, – MeĊuslojni peskovi i podreĊeno gline, laporovite gline – IIa ugljeni sloj, ograniĉenog prostornog razvića, debljine do 11,0 m – MeĊuslojni peskovi i glinoviti peskovi debljine do 23 m – II ugljeni sloj debljine do 16,2 m – MeĊuslojni peskovi i glinotiti peskovi debljine do 64 m, – Ia ugljeni sloj debljine do 6,0 m – MeĊuslojni peskovi i peskovite gline debljine do 59 m, – NajmlaĊi, I ugljeni sloj debljine do 47,5 m, – Povlatne gline i peskovi sa proslojcima uglja debljine do 77 m. • Romana, koji su predstavljeni peskovima, glinama, šljunkovima i alevritima, koji leže diskordantno preko panonskih ili pontskih sedimenata. • Kvartar je predstavljen aluvijalnim šljunkovima, peskovima i peskovitim glina, lesom i lesoidnim glinama, pleistocenske starosti.
Kovin • Ležište uglja “Kovin” nalazi se oko 50 km istoĉno od Beograda, u južnom Banatu. • Prirodno je podeljeno na dva polja, zapadno pod nazivom polje “A” površine 16,3 km2 i istoĉnp pod nazivom polje “B” površine 23,7 km2. Reka Dunav, koji predstavlja južnu granicu. • Odbrambenim nasipom ležište Kovin je podeljeno, na branjeni i nebranjeni deo ležišta. • Podvodna eksploatacija uglja (PEP) u nebranjenom delu otpoĉela je 1991. godine.
• • •
• •
• •
Paleoreljef basena izgraĊuju staropaleozojski škriljci niskog stepena metamorfizma. Neogene tvorevine predstavljene su gornjomiocenskim naslagama sarmatske, panonske i pontske starosti, koje su u transgresivnom i diskordantnom odnosu prema metamorfitima. Preko miocenskih tvorevina nalaze se levantijski sedimenti pliocena i kvartara. MeĊu sedimentima sarmata dominiraju tamno-sivi do zelenkasti lapori, mestimiĉno peskoviti, koji se smenjuju sa tankim proslojcima laporovitih pešĉara, sivog peska, gline i šljunkova. Sedimenti panona predstavljeni su sivim i belim laporima, sa retkim proslojcima alevrita i glina. Pont je utvrĊen na osnovu faunistiĉkog materijala. UtvrĊeno je postojanje uglavnom mlaĊeg dela gornjeg miocena ili gornjeg ponta. Facijalne osobine sedimenata ukazuju na plitkovodni režim u kome postoji smena kaspibrakiĉnih i slatkovodnih formi. Sedimenti gornjeg ponta taloženi su u peskovitoj faciji. U sitnozrnim peskovima i alevritima ĉesto se mogu zapaziti sitne laminacije i kosa slojevitost, koji ukazuju na plitkovodni karakter sedimentacije. Na prostoru ležišta Kovin utvrĊena su tri (3) ugljena sloja: – Najstariji, III ugljeni sloj, debljine do 5,0 m – Peskovi izmeĊu III i II sloja debljine do 50, 0 m – II ugljeni sloj, debljine do 8,0 m – Peskovi izmeĊu I i II sloja, debljine do 33, 0 m – I ugljeni sloj, debljine do 15,0 m – Povlatni peskovi sa proslojcima glina, ugljevitih glina i šljunka, debljine do 60,0 m. Levantijske gline Kvartarni šljunkovi i peskovi leže transgresivno preko pontskih sedimenata. Debljina kvartarnih sedimenata iznosi oko 40,0 m.
Kosovski basen • • •
Kosovski basen nalazi se oko 370 km južno od Beograda, 5-6 km od Prištine. Ukupna površina besena iznosi preko 1000 km2, dok površina produktivnog dela iznosi oko 150 km2. U okviru basena izdvojene su sledeće jedinice: - Severno-neproduktivno podruĉje, - Središnje ugljonosno podruĉje i - Južno ugljonosno podruĉje basena.
Paleoreljef i obod basena izgraĊuju paleozojski metamorfiti, mezozojski metamorfiti, ultrabaziti i fliš, kao i miocenski (?) daciti, andeziti i piroklastiti. Neogen Kosovskog basena predstavljen je: • Sedimentima srednjeg miocena (?) koji su konstatovani samo u severnom neproduktivnom podruĉju basena. • Pontskim sedimentima. Kompleks Kosovskog basena pripada reĉno-jezerskom (fluvijalnolakustrinskom) genetskom tipu, koji je taložen u slatkovodnoj sredini, uz eventualnu mogućnost da je za vreme taloženja povlate uglja jezerska voda bila minimalno slana. U stratigrafskom stubu produktivne pontske serije jasno se razlikuju tri osnovna ĉlana: – Podinski sedimenti, izgraĊeni od glina ĉesto peskovitih, šljunkovitih ili liskunovitih, sa karbonatnim konkrecijama, peskovima, slabo vezanim šljunkovima, debljine preko 300 m. – Ugljeni sloj ima složenu graĊu. Proseĉna debljina ugljenog sloja kreće se oko 50-60 m, a najveća, 110 m. – Povlatne laporovite i peskovite gline, peskove, peskovite gline i brand, debljine preko 200 m. • Kvartarnim šljunkovima i suglinama, drobinom i peskovima debljine do 50 m.
Dragačevski basen Dragaĉevski ugljonosni basen nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, 150 km južno od Beograda, odnosno 20 km jugozapadno od Ĉaĉka i zauzima površinu od oko 170 km2. Paleoreljef izgraĊuju paleozojski pešĉari, filiti, škriljci i kvarciti, trijaski škriljavi pešĉari, jurska dijabaz-rožna formacija, gornjokredne tvorevine predstavljene flišnom serijom u ĉiji sastav ulaze glinci, pešĉari, laporci, interkalacije kreĉnjaka, konglomerati i alevroliti. U okviru naslaga neogene starosti koje zapunjavaju basen, izdvajaju se tri serije: Rtarska donjomiocenska (?) jezerska serija, izgraĊena je od konglomerata, pešĉara, laporaca, laporovitih kreĉnjaka, bituminoznih glinaca sa slojem uglja debljine do 4,5 m; Goraĉićka, badenska (?) slatkovodna serija, izgraĊena od šljunkova, peskova, konglomerata, pešĉara, laporaca, laporoviith glina, glina i slojeva uglja debljine od 1,2 m do 2,0 m; Tijanjska, panonska (?) reĉno-jezerska serija, u ĉiji sastav ulaze alevriti, peskovi, šljunkovi, ugljevite gline, plave i zelenkaste gline, i sloj uglja. Maksimalna debljina ugljenog sloja u severnom delu iznosi 30 m, a u južnom 17 m, a proseĉna 11,0 metara.
Krepoljinski basen Krepoljinski basen nalazi se i Istoĉnoj Srbiji, oko 150 km jugoistoĉno od Beograda u zapadnom delu Homolja i zahvata površinu od oko 25 km2. U okviru basena gledano od severa ka jugu, izdvojeno je nekoliko eksploatacionih polja: Padina Mare, koje je eksploatisano do 1958. godine, zbog prodora vode u rudnik-jamu; Stari Jasenovac, u kome je eksploatacija obustavljena 70-ih godina XX veka zbog velike tektonske poremećenosti slojeva, kao i neblagovremenog istraživanja novih rezervi; Elendra, koje je kratko vreme eksploatisano, mada nije sasvim istraženo; Centralno polje, koje predstavlja deo basena koji se danas eksploatiše (podzemna eksploatacija) Dalji eksploatacioni radovi u ovom polju usmereni su ka zapadu, ispod navlake, gde je istražnim bušenjem utvrĊeno prisustvo ugljenog sloja debljine preko 10 m; Bliznaĉko polje, koje treba doistražiti. Paloreljef basena izgraĊuju permski pešĉari, donjotrijaski pešĉari, laporci i laporoviti kreĉnjaci, srednjetrijaski kreĉnjaci, dogerski peskoviti i laporoviti kreĉnjaci i dacito-andeziti tercijarne starosti. Miocenski sedimenti izgraĊeni su od konglomerata, peskova, glina i uglja. U okviru ugljonosne, izdvojene su tri serije: – Podinska, izgraĊena od konglomerata, peskova i glinovito-peskovitih sedimenata. Debljina ove serije varira od 5 do 70 m; – Ugljonosna, u kojoj je razvijen jedan ugljeni sloj složene graĊe. Debljina uglja obiĉno varira od 1 do 8 m. U okviru ugljenog sloja konstatovano prisustvo nekoloko tankih proslojaka glina razliĉitog mineralnog i hemmojskog sastava. – Povlatna, izgraĊena je od laporaca, laporovitih glina i glinaca sa proslojcima pešĉara i peskova.
Lubnički basen Lubniĉki basen nalazi se u Istoĉnoj Srbiji, oko 230 km jugoistoĉno od Beograda, kod Zajeĉara. Prostire se od Zvedana i Lubnice do Osojna i poznat je kao Lubniĉko-zvezdanski basen. Podzemna eksploatacija uglja najpre je vršena u ležištu Zvezdan, dok se danas odvija u ležištu Lubnici. Površina basena iznosi oko 50 km2.
Neposrednu podinu i paleoreljef Lubniĉkog basena izgraĊuju vulkanogeno-sedimentne stene gornje krede, koje su predstavljene peskovitim laporcima, pešĉarima i vulkanoklastitima andezitskog sastava submarinskog porekla.
Sedimenti lubniĉkog neogenog basena izgraĊuju: • Slatkovodno-brakiĉne tvorevine badena i delimiĉno donjeg sarmata. IzgraĊene su od peskovitih i glinovito-laporovitih sedimenata. U okviru navedenih sedimenata izdvojeni su: – – – – – –
•
Podinski peskoviti i glinovito-laporoviti horizont, Najstariji, glavni ugljeni sloj, proseĉne debljine 4-5 m, Peskoviti i glinovito-laporoviti horizont, debljine 60-80 m, Drugi, srednji ugljeni sloj debljine 1,5-2 m Peskovito-glinovito-laporoviti horizont, debljine 8-10 m NajmlaĊi, povlatni ugljeni sloj, ograniĉenog rasprostranjenja, debljine do 2 m. Povlatni glinovito-peskoviti horizont, debljine do 100 m.
Slatkovodni sedimenti gornjeg miocena, koji su predstavljeni peskovitim glinama, laporcima i podreĊeno šljunkovima.
Sjenički basen • Sjeniĉki basen nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, na Pešterskoj visoravni, 250 km jugozapadno od Beograda i zahvata površinu od oko 150 km2. • Podeljen je na sledeća ležištapolja: Centralno polje, Tupsko polje, Zapadno polje, Severni blok, Srednji i južni blok, Istoĉno polje.
Obod i paleoreljef basena izgraĊuju karbonski kvarcni konglomerati, pešĉari, filiti i argilofiliti, trijaski škriljci i kreĉnjaci, tvorevine dijabaz-rožne formacije, koje su izgraĊene od glinaca, rožnaca, pešĉara, tufita, silifikovanih kreĉnjaka, konglomerata, breĉa i slivova dijabaza. U okviru neogenih sedimenata izdvojene su u dve serije: • Sjeniĉka (Baden-Sarmatska) limniĉka serija, u okviru kojih su izdvojena ĉetiri nivoa: – Podinski nivo, izgraĊen je od konglomerata, peskovito-šljukovitih glina, jednog ugljenog sloja (podinski) proseĉne debljine 0,6 metara, tufoznih pešĉara sa proslojcima tufova i sivih laporaca, ukupne debljine od 100 do 150 m. – Ugljonosni nivo, u okviru koga je razvijen jedan ugljeni sloj (glavni) složene graĊe, debljine od 8,9 do 12,5 m, sa proslojcima glinovito-laporovitih sedimenata. – Povlatni nivo, koji je izgraĊen od laporaca, pešĉara, sa proslojcima dacitskih tufova i jednog ugljenog sloja debljine 0,5-3,5 m, sa ograniĉenim razvićem. Debljina ĉitavog nivoa iznosi od 20 do 270 m. – Nivo bigrovitih kreĉnjaka, debljine od 5 do 170 m. Ukupna debljina Sjeniĉke serije kreće se od 200-450 m. • Pontska serija, izgraĊena je od šljunkova, pešĉara, peskova i glina. Ukupna debljina pontske serije varira od 200 do 300 m.
Bogovina Istočno polje •
•
Bogovinski basen nalazi se 220 km jugoristoĉno od Beograda u blizini sela Bogovina i zahvata površinu od oko 70 km2. Sredinom zapadnog dela basena nalazi se greben andezita, pružanja S-J, koji deli basen na dva polja: Istoĉno i Zapadno. U zapadnom polju do devedesetih godina XX veka podzemno je eksploatisan kameni ugalj, dok se danas podzemna eksploatacija obavlja iskljuĉivo u Istoĉnom polju, ĉiji ugalj pripada mrkim ugljevima. Paleofeljef basena izgraĊen je od gornjokrednih vukanogeno-sedimentnih tvorevina Timoĉkog eruptivnog masiva i mezozojskog karbonatnog kompleksa južnog Kuĉaja.
U okviru tercijarnih naslaga izdvojene su sledeće serije: 1. Podinska serija, izgraĊena od konglomerata, šljunkova, laporaca, peskovitih glina, bentonitskih glina. Debljina podinske serije varira od 40 do 60 m; 2. Ugljena serija (donji miocen?) izgraĊena je od laporaca, glina i peskova sa dva ugljena sloja složene graĊe na meĊusobnom rastojanju od 5 do 25 m. Stariji, glavni ugljeni sloj ima promenljivu debljinu koja se reće od 0,10 do 7,20 metara. MlaĊi, povlatni ugljeni sloj je složene graĊe sa ĉestim smenjivanjem tankih proslojaka uglja i belih laporaca, debljine od 0,20 do 4,50 m; 3. Povlatna serija (gornji miocen), izgraĊena je od laporaca, laporovitih glina, peskova i konglomerata. Debljina serije iznosi oko 160 m.
Skobanjski basen Sokobanjski basen nalazi se 250 km južno od Beograd, u blizini Soko Banje, i zahvata površinu od oko 250 km2. U okviru sokobanjskog basena trenutno je aktivan rudnik "Soko" u kome se vrši podzemna ekploatacija. Paleoreljef basena izgraĊen je od proterozojskih škriljaca, devonskih škriljaca i pešĉara, karbonskih škriljaca i glinaca sa tankim, ekonomski neinteresantnim, slojevima kamenog uglja, permskih pešĉara, trijaskih peskovitih kreĉnjaka, gornojurskih dolomita i kreĉnjaka i gornjokrednih kreĉnjaka. Tercijarni sedimenti sedimenti izgraĊeni su od konglomerata, peskova, laporaca i glina. U okviru ovog kompleksa izdvojene su ĉetiri serije: 1. Starije paleogena serija (Paleocen-eocen) izgraĊena je od pešĉara, konglomerata, bituminoznih kreĉnjaka i ugljnih šejlova, debljine od 250 do 500 m; 2. Slatkovodna Ĉitluĉka serija (donji miocen ?) izgraĊena je od laporaca, laporovitih glina, pešĉara, konglomerata, dva sloja uglja i pešĉara sa visokim sadržajem metana. Samo se stariji ugljeni sloj ekspoatiše od 1928. godine do danas. Maksimalna debljina sloja iznosi 43, a proseĉna 23 m. Ugljeni sloj pada prema severu pod uglom od 20 do 45o; Debljina serije varira od 250 do 400 m; 3. Slatkovodna Vrmdžanska serija (srednji miocen?) izgraĊena je od glinovitih peskova, peskova, laporaca, glina, bentonitskih glina, šljunkova, tufova i tankih neeksploatabilnih slojeva mrkog uglja. Debljina serije iznosi oko 350 m; 4. Završna serija (panon) izgraĊena je od šljunkova, peskova i glina, debljine oko 200 metara.
Senjsko-resavski basen Senjsko-resavski, poznat i kao resavsko-moravski basen, nalazi se oko 160 km jugoistoĉno od Beograda, u blizini Resavice i zahvata površinu od oko 200 km2. U okviru basena izdvojeno je nekoliko ležišta, aktivnih i napuštenih rudnika: Senjski rudnik, Strmosten, Jelovac, Buĉar-Orlovica, Leskovica, Đulska sinklinala, Ravna reka i Pasuljanske livade, od kojih su samo tri u eksploataciji: Senjski rudnik, Jelovac i Strmosten. • Paleoreljef basena izgraĊuju paleozojski škriljci, permski pešĉari, mezozojski karbonatni sedimenti i oligocenski dacito-andeziti. • U okviru jezerskog donjomiocenskog (egenburg-otnang) kompleksa izdvojeni su: – Bazalna serija, predstavljena je aluvijalno-proluvijalnim konglomeratima i pešĉarima, debljine od 10 do 130 m. – Podinaska serija, predstavljena je sivim beliĉastim ili zelenkastim pešĉarima sa karbonatnim konkrecijama, debljine do 30m. – Ugljeni sloj je promenljive debljine od 3-5 m, sa ekstremno 30 m, – Povlatna serija, izgraĊena je od laporaca i glina, debljine 5-145 m. •
Senjsko-resavski basen ima vrlo složenu graĊu, sa fenomenom navlaĉenja paleoreljefa preko miocenskih sedimenata od zapada ka istoku, što je dovelo do stvaranja sekundarnih zapadno-vergentnih kraljušti u samom navuĉenom kompleksu i deformacija ugljenog sloja (rasedanje, soĉivasta nagomilanja uglja, isklinjavanje). Nastale tektonske deformacije imale su za posledicu formiranje individualnih ležišta soĉivastog tipa.
Strmosten
Jelovac
Ibarski basen Ibarski basen nalazi se u južnoj Srbiji u blizini Raške. U okviru basena izdvojena su sledeća ležišta: Jarando, Ušće, Tadenje i Progorelica. Podzemna eksploatacija obavlja se u Jarandolu i Tadenju, a površinska u Progorelici. Paleoreljef basena izgraĊen je od serpentinita i andezita. • U oviru tercijarne, donjomiocenske serije izdvojena su tri horizonta: – Podinski, izgraĊen je od aglomeratiĉnog materijala andezita i serpentinita, pešĉara, peskovitih glinaca i laporaca sa proslojcima peskovitih ugljevitih škriljaca. Debljina horizonta iznosi 10-30 metara. – Produktivni, izgraĊen je od glinovito laporovitih i peskovitih sedimenata sa tri (Tadenje) do devet slojeva uglja (Jarando), od kojih samo nekoliko ima ekonomsku vrednost. Debljina horizonta varira od 60 do 180 metara. – Povlatni, izgraĊen je od glinovito laporovitih i peskovitih sedimenata, ĉija je debljina preko 350 metara.
Vrška čuka Vrška ĉuka nalazi se 10 km jugoistoĉno od Zajeĉara u blizini državne granice sa Bugarskom. Na širem prostoru Vrške ĉuke istražena su tri ležišta kamenog uglja: Stara ĉuka – Burdelj, Mala ĉuka i Kantarijsko brdo. • Najstarije stene na širem prostoru Vrške ĉuke su proterozojske filitoidne stene, preko kojih transgresivno leže tvorevine gornjeg karbona: konglomerati, škriljavi pešĉari, ugljeviti glinci sa proslojcima kamenog uglja, bankoviti pešĉari, glinci i kvarciti. Preko tvorevina gonjeg karbona leže crveni prmski pešĉari. • Od magmatskih stena prisutni su kvarcporfiri koji su probili tvorevine gornjeg karbona i izlili se u nižim delovima permskih pešĉara. • Jura je kompletno razvijena. Zapoĉinje lijaskim sedimentima: kvarcnim konglomeratima i raznozrnim pešĉarima, preko kojih leži produktivni paket debljine 70 – 140 m. sa ugljevitim glincima, peskovitim glincima, alevrolitima, glinovito-liskunovitim kvarcnim pešĉarima i slojevima uglja. Preko lijaskih sedimenata leže tvorevine dogera, izgraĊene od: kvarcnih pešĉara, sivih alevrolita, sivih sparita sa faunom i sivobelih kvarcnih silifikovanih pešĉara. Jura se završava malmskim kreĉnjacimasa rožnacima i sprudnim kreĉnjacima. • Donjokredne tvorevine predstavljene su: sprudnim kreĉnjacima, ploĉastim peskovitim i laporovitim kreĉnjacima, laporovitim glincima, glinovitim i peskovitim laporcima, tamnosivim kalkarenitima, pešĉarima, glaukonitskim pešĉarima i glincima albske starosti. • Strukturno-tektonski odnosi na širem prostoru Vrške ĉuke su veoma složeni i posledica su kompleksne evolucije karpato-balkanida kroz dugu geološku istoriju. Tektonska aktivnost dovela je do ubiranja, denivelisanja, soĉivastih nagomilanja i metamorfisanja slojeva uglja. Najznaĉajniji plikativni oblik je antiklinala Vrške ĉuke u ĉijem su temenu i krilima smešena ležišta kamenog uglja, a ĉija osa tone ka SSZ. Zahvaljujući strukturnom bušenju sa površine i iz jame utvrĊena je pozicija mnogih raseda na prostoru Velike i Male ĉuke i Kantarijskog brda.
