SIVI VUK
Bekstvo Adolfa Hitlera
Edicija ADMIRAL Knjiga 1
Sajmon Dansten Džerard Vilijams
SIVI VUK
Naslov originala
GREY WOLF The Escape of Adolf Hitler Copyright © 2011 Simon Dunstan, Gerrard Williams, Spitfire Recovery Ltd.
Copyright © 2012 Srbija - ADMIRAL BOOKS, Beograd
Fotografija na prednjoj korici: Adolf Hitler in Uniform © Bettmann/CORBIS
Sadržaj Spisak učesnika...........................................................................7 Tretman vojnih činova........................................................... 12 Skraćenice.................................................................................. 14 Spisak mapa i dijagrama........................................................ 15 Predgovor.................................................................................. 17 Uvod............................................................................................ 25
I deo: NACISTI TRIJUMFUJU 1. poglavlje: Nahraniti zver...................................................... 33 2. poglavlje: Početak preokreta............................................... 44 3. poglavlje: Smeđa eminencija............................................... 52 4. poglavlje: Silovanje Evrope................................................. 60 5. poglavlje: Nacističko zlato................................................... 73 6. poglavlje: Orlov let i Vatrena zemlja.................................. 82
II deo: LOVCI 7. poglavlje: Crvenokošci i privatne vojske.......................... 91 8. poglavlje: Lovački trag vodi do Pariza............................. 102 9. poglavlje: Gotovina, rakete i uranijum............................ 112 5
10. poglavlje: U magli rata...................................................... 124 11. poglavlje: Pljačkaši Rajha................................................ 133 12. poglavlje: Borman, Dals i Operacija Ukrštenica.......... 141 13. poglavlje: „Wo bist Adolf Hitler?“.................................... 156
III deo: BEKSTVO 14. poglavlje: Bunker............................................................... 169 15. poglavlje: Let...................................................................... 184 16. poglavlje: Gruppe Seewolf................................................. 197 17. poglavlje: Argentina — Zemlja srebra.......................... 217
IV deo: SIVI VUK PATAGONIJE 18. poglavlje: Podmornice uplovljavaju.............................. 241 19. poglavlje: Pravac: Patagonija........................................... 257 20. poglavlje: Dolina Adolfa Hitlera.................................... 271 21. poglavlje: Pohlepni saveznici, odani prijatelji.............. 280 22. poglavlje: Odlasci.............................................................. 297 23. poglavlje: Aveti u senkama.............................................. 308 Izjave zahvalnosti................................................................... 315 Beleške...................................................................................... 317 Bibliografija i drugi izvori................................................... 356
6
Spisak učesnika Spisak značajnih likova koji se pojavljuju u ovoj knjizi ne sadrži nepotrebna objašnjenja velikih istorijskih figura kao što su Adolf Hitler, Martin Borman, Herman Gering, Frenklin D. Ruzvelt, Dvajt D. Ajzenhauer i Vinston Čerčil. Njegova glavna svrha jeste da pomogne čitaocu da prati manje poznate ličnosti koje se više puta pojavljuju na ovim stranicama. Imena napisana polumasnim slovima odnose se na pojedince koji se pojavljuju drugde na ovoj listi.
Nemci i Austrijanci Abs, Herman Jozef: Predsednik upravnog odbora Dojče banke AG (1957–67). Član upravnog odbora (1938–45). Alfensleben, gen. Ludolf fon: SS i policijski general, traženi ratni zločinac, kasnije upravnik nacističkog naselja u Inalku, u argentinskoj pokrajini Rio Negro. Arenstorf, Gerda fon: Koleginica Ditriha Nibura u nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu (1938–44), koja je Evu Duarte regrutovala kao tajnog agenta. Barš, poručnik prve klase Franc: Komandant podmornice U1235. Baumbah, potpukovnik Verner: Oficir Luftwaffe (ratnog vazduhoplovstva) koji je zapovedao vazduhoplovnim pukom za specijalne zadatke Kampfgešvader 200, i nadzirao bekstvo Hitlerove grupe iz Travemundea u Nemačkoj do Reusa u Španiji, 29. aprila 1945. Baumgart, kapetan Peter Erih: Oficir Luftwaffe i SS rodom iz Južne Afrike, koji je odveo Hitlerovu grupu iz Berlina u Tonder u Danskoj, 29. aprila 1945. Bete, Hajnrih: Nemački mornar sa bojnog broda Admiral Graf Špe, koji je postao Hitlerov poslednji sluga. Braun, Verner fon: Tehnički direktor programa balističkih projektila V-2; našao posle rata zaposlenje u Americi. Kanaris, admiral Vilhelm: Šef Abvera, vojne obaveštajne organizacije. Derge, Hajnrih: Službenik Rajhsbanke odaslan u Argentinu kao ađutant Ludviga Frojdea, i finansijski savetnik argentinske vlade. 7
Faupel, general Vilhelm fon: Bivši vojni savetnik argentinske vojske i, za vreme tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka, šef obaveštajne službe za Španiju i Južnu Ameriku kao upravnik Ibero-američkog instituta. Fegelajn, general Herman: Esesovac i ađutant Hajnriha Himlera u Hitlerovom štabu, koji je postao Hitlerov šurak i prisan prijatelj Martina Bormana. Flik, Fridrih: magnat industrije čelika i pristalica Nacističke partije, direktor Vereinigte Stahlwerke AG (Ujedinjenih železara) (1933– 45). Fos, admiral Hans Erih: Mornarički oficir za vezu u Firerovom štabu. Hohenlohe-Langenburg, princ Maksimilijan Egon cu: nemački aristokrata i posrednik između Hajnriha Himlera i Alena Dalsa. Hudal, biskup Alojz: glavna pronacistička veza Martina Bormana u Vatikanu, pomogao da se organizuje bekstvo mnogih ratnih zločinaca u Južnu Ameriku. Humel, potpukovnik Hans Helmut fon: SS ađutant Martina Bormana, i njegov posrednik za kontakte s Alenom Dalsom. Hitel, major Vilhelm: SS oficir, posrednik između SS generala Kaltenbrunera i Alena Dalsa. Kaltenbruner, general Ernst: general SS i policije koji je komandovao Glavnom kancelarijom za bezbednost Rajha (RSHA), i vršio koordinaciju između policije, Gestapoa (tajne policije), i obaveštajnog i kontraobaveštajnog ogranka SS (SD). Kaj, kapetan Valter: Bivši prvi oficir bojnog broda Admiral Graf Špe, kasnije energičan u nacističkim obaveštajnim aktivnostima u Argentini i Urugvaju. Koen, Vili: Šef odeljenja za Latinsku Ameriku u nemačkom Ministarstvu spoljnih dela (1933–45), služio u Santjagu, u Čileu, te u Madridu; aktivan obaveštajni agent. Lantšner, pukovnik Fridrih: oficir SS, kasnije vlasnik građevinske firme u San Karlosu de Bariloče, u argentinskoj pokrajini Rio Negro. Leman, Oto: Oficir saniteta u nacističkom naselju u Inalku, u Argentini, kasnije Hitlerov lični lekar u njegovom skloništu u La Klari. Mejner, Oto: Viši obaveštajni agent u nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu (1939–44), gde je zamenio Ditriha Nibura. 8
Miler, general Hajnrih „Gestapo“: general SS i policije koji je komandovao Gestapom. Nibur, kapetan Ditrih: Mornarički ataše u nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu (1939–41), i obaveštajni agent generala fon Faupela. Oferman, poručnik prve klase Hans-Verner: Komandant podmornice U-518. Putkamer, admiral Karl-Jesko fon: Hitlerov mornarički ađutant u Firerovom bunkeru, koji je pomagao Martinu Bormanu oko sigurnih radio veza. Rozenberg, Alfred: Umetnički „komesar“ Nacističke partije i šef ERR (Einsatzstab Reichsleiter Rosenberg für die Besetzen Gebiete — Specijalnog štaba nacionalnog vođe Rozenberga za okupirane teritorije), organizacije zadužene za pljačku umetničkih dela iz okupiranih zemalja. Rudel, pukovnik Hans-Ulrih: Pilot lovca-bombardera „štuke“ koji je bio najodlikovaniji oficir u nemačkoj vojsci, kasnije aktivan u nacističkoj zajednici oko San Karlosa de Bariloče, u Argentini. Sandštede, Gotfrid: Ataše za štampu u nemačkoj ambasadi u Buenos Airesu (1939–41), viši obavetajni agent kod generala Fon Faupela, i funkcioner pomorske kompanije Delfino. Šaht, Hjalmar: Svojevremeno predsednik Rajhsbanke i ministar ekonomije Rajha, te generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, u Švajcarskoj. Šaumburg-Lipe, princ Stefan cu: Konzul u Čileu (1936–41), takođe aktivan u poslovima ambasade u Buenos Airesu. Šelenberg, general Valter: general SS koji je komandovao obaveštajnom agencijom Sicherheitsdienst (SD), i nameravao da posreduje između Hajnriha Himlera i Alena Dalsa. Šmic, Herman: predsednik upravnog odbora konglomerata IG Farben; finansijer i pristalica Nacističke partije. Šecau, zamenik komandanta Gerhard: Komandant podmornice U-880. Šreder, baron Kurt fon: Vodeći bankar i pristalica Nacističke partije. Terman, baron Edmund fon: Nemački ambasador u Argentini (1938–41). Tisen, Fric: Magnat industrije čelika i pristalica Nacističke partije; predsednik Vereinigte Stahlwerke AG (Ujedinjenih železara). 9
Vinter, Gustaf: Agent Abvera, koji je uspostavio tajnu obaveštajnu bazu na Fuerteventuri na Kanarskim ostrvima. Volf, general Karl: SS vojni upravnik severne Italije, koji je s Alenom Dalsom pregovarao o predaji nemačkih snaga u Operaciji Osvit.
Amerikanci Donovan, general Vilijam Dž.: Direktor Kabineta za koordinaciju informacija (COI) (1941) i Kabineta strateških službi (OSS) (1942–45). Dals, Alen Velš: Privredni advokat sa izuzetno dobrim predratnim vezama u Nemačkoj, od oktobra 1941. šef operacija COI, a zatim i šef podružnice OSS u Bernu, u Švajcarskoj (1942– 45); posle rata, direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) (1953–61). Ford, Henri: Magnat automobilske industrije, dobio odlikovanje od Nacističke partije zahvaljujući podršci koju joj je pružao. Grovs, general Lesli R.: Direktor Projekta Menheten i začetnik stremljenja SAD da se lociraju i neutralizuju nemačka nuklearna istraživanja. Lensdejl Mlađi, potpukovnik Džon: Šef obezbeđenja Projekta Menheten, i drugi po rangu komandovanja u Misiji Alsos čiji je cilj bio neutralisanje nemačkog programa nuklearnih istraživanja. Lesli, Edžvort M.: Oficir OSS, posrednik između Alena Dalsa i generala SS Kaltenbrunera. Morgentau Mlađi, Henri: američki ministar finansija (1934–45). Paš, pukovnik Boris T.: Komandant Misije Alsos. Valas, Henri: Potpredsednik Sjedinjenih Država (1941–45).
Britanci Dalzel-Džob, stariji poručnik Patrik: Oficir Kraljevske mornarice koji je komandovao Timom 4 u okviru 30. isturene jedinice (komandosa). Fleming, stariji poručnik Ijan: Oficir u dobrovoljačkoj rezervi Kraljevske mornarice i lični pomoćnik admirala Džona Henrija Godfrija, direktora Mornaričke obaveštajne službe; kasnije, pisac špijunskih beststelera o Džejmsu Bondu. Norman, ser Montagju: Guverner Engleske banke (1920–44) i generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, u Švajcarskoj. 10
Argentinci Ajhorn, Valter i Ida: Vodeće pristalice i organizatori finansiranja Nacističke partije, Hitlerovi prijatelji i vlasnici hotela Eden u La Faldi, u pokrajini Kordoba. Frojde, Ludvig: Bankar i građevinar-milioner, koji je nastupao kao glavni finansijski predstavnik nacista i agent za širenje uticaja u Argentini. Frojde, Rodolfo: Sin Ludvigov, koji je postao privatni sekretar i obaveštajni koordinator predsednika Perona. Lojte, Rikardo fon: Generalni direktor trgovačkog konglomerata Lahuzen čiji su osnivači bili Nemci. Palke, Maks: Direktor argentinske podružnice kompanije Manesman rođen u Nemačkoj, vlasnik klinike i banje Gran Hotel Vijena u Miramaru, u pokrajini Kordoba. Peron, pukovnik Huan Domingo: Član Grupo de Oficiales Unidos (GOU) — vojne hunte Grupa „Ujedinjeni oficiri“, koji je postao potpredsednik, kasnije predsednik Argentine. Peron, Eva „Evita“ Duarte: Ljubavnica, kasnije žena pukovnika Perona, i agentkinja za širenje uticaja nacističke obaveštajne službe. Santander, Silvano: Zastupnik pokrajine Rios (1936–44), sve dok nije bio primoran da pobegne u Urugvaj; aktivan i glasan protivnik povezivanja nacista i argentinske vlade. Taborda, Raul Damonte: Predsednik komiteta argentinskog kongresa koji je istraživao aktivnosti nacista.
Ostali Brugman, Čarls: Švajcarski ambasador u Sjedinjenim Državama (1939–45). Dodero, Alberto: Urugvajsko-argentinski milioner i magnat pomorskog transporta, saučesnik Peronovih. Mason, general Rodžer: Direktor švajcarske tajne službe (1939– 45). Valenberg, Markus: Švedski industrijalac i bankarski magnat.
11
Hitler na terasi svog letnjikovca Berghof kod Obersalcberga u Bavarskoj, bez datuma
PREDGOVOR UOPŠTE NISMO ŽELELI DA OVA PRIČA BUDE ISTINITA. Prvobitno je trebalo da to bude pustolovni te-
levizijski dokumentarac na temu „teorije zavere“ koji nagoni na razmišljanje. Međutim, iscrpna istraživanja u Argentini, Poljskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i na Kanarskom ostrvu Fuerteventura dovela su do ubedljivog dosjea punog pojedinosti — potkrepljenih svedočenjima mnogobrojnih očevidaca — koji je na svetlost dana izneo priču potpuno drugačiju od prihvaćene „istorije“ Drugog svetskog rata. Kao što je rekao Vinston S. Čerčil, „Istoriju pišu pobednici.“ To nikada nije bilo tačnije nego kada su posredi nebrojene priče o Hitlerovom bekstvu iz ruševina Trećeg Rajha u aprilu 1945. godine. Mi smatramo da je užasavajuća realnost to da je na kraju Drugog svetskog rata najgnusniji čovek na svetu, Adolf Hitler, pobegao iz Nemačke i proživeo svoj život u Argentini — a da su njegov zamenik, Rajhslajter Martin Borman, i Hajnrih „Gestapo“ Miler, ključna figura u planiranju Konačnog rešenja, takođe izmakli pravdi i tamo mu se pridružili. Podjednako su uznemiravajući dokazi o tome da su Amerika i Britanija pripomogle u bekstvu stotina osvedočenih nacista, [1] poput astrofizičara Vernera fon Brauna i sadističkog mučitelja Klausa Barbija, Lionskog Kasapina. Obojica su se zaposlila u američkim državnim agencijama u posleratnim godinama, dok je drugima bilo dozvoljeno da umaknu u daleke krajeve sveta. Još dok se ova knjiga priprema za štampu, u leto 2011, devedesetjednogodišnji Ukrajinac, Ivan „Džon“ Demjanjuk, [2] osuđen je za pomaganje u ubijanju 28.060 Jevreja u logoru smrti Sobibor u Poljskoj, šezdeset osam godina posle samog događaja. On je godinama lagodno živeo kao radnik Fordove automobilske kompanije u Klivlendu, u državi Ohajo, pre nego što je 2009. izručen Nemačkoj da bi mu se sudilo kao ratnom zločincu. Ne postoje konkretni forenzički dokazi da su upravo Adolf Hitler i Eva Braun umrli u Firerovom bunkeru — u trenutku njihove 17
smrti nije bilo očevidaca. Čuveni fragment „Hitlerove lobanje“ koji je decenijama čuvan u Moskvi konačno je podvrgnut analizama DNK. On pripada nekoj ženi mlađoj od četrdeset godina, i to ne Evi Braun. Takođe ne postoji apsolutno prihvaćen forenzički dokaz za navodnu smrt Martina Bormana; godine 1998, nemački zvaničnici su tvrdili da se kostur zakopan blizu Rajhstaga po DNK poklapa sa jednim starijim Bormanovim rođakom koji je ostao neimenovan; pepeo kremiranih ostataka rasut je na moru. Bormanova porodica je odbila da prihvati te nalaze. U međuvremenu, kada su 1963. ekshumirane kosti pronađene u Milerovom grobu, ispostavilo se da potiču od troje drugih ljudi. Prvi put dokazujemo da se na „poslednjim zvaničnim Hitlerovim slikama“ s Arturom Aksmanom i njegovom Hitlerovom omladinom snimljenim 20. marta 1945, nalazi zapravo Hitlerov dvojnik. Savremena nauka je dokazala van svake sumnje da čovek na filmu i fotografijama snimljenim tokom tog događaja, premda upadljivo liči na Hitlera, zapravo nije on, već jedan od nekoliko njegovih dvojnika. Alf Lini, profesor medicinske fizike na Univerzitetskom koledžu u Londonu i poznati stručni svedok u materiji prepoznavanja crta lica, pregledao je sliku na naš podsticaj i ubeđen je kako na njoj nije Hitler. Hitler nije bio usamljen kad je posredi upotreba uverljivih dublera. Staljin je imao brojne dvojnike; Čerčil najmanje jednog. Feldmaršal Bernard Montgomeri — „Monti“ — koristio je dvojnika u uspešnoj varci koja je obmanula Nemce u vezi s njegovim kretanjem pre Dana D 1944. godine. Mađioničari već stotinama godina znaju za taj trik. Ljudi očekuju da vide ono što im se pokaže. To se naziva opsenom. Martin Borman je 28. aprila 1945. godine izveo najneverovatniji trik u istoriji. Rajhslajter je zamenio Hitlera dvojnikom koji se pojavio 20. marta. Jedna glumica iz kinematografske „ergele“ filmskih starleta ministra propagande Jozefa Gebelsa — uz pomoć najboljih šminkera koje je Rajh mogao da nađe — zamenila je Evu Braun. Dubleri su zauzeli svoja mesta u Firerovom bunkeru dok su Hitler i Eva bežali. Borman je tu šaradu održavao dva dana, sve dok nije bio siguran da je pravi Hitler na bezbednom. Onda je inscenirao lažno dvostruko samoubistvo Hitlera i njegove nove neveste, da bi zatim Hitlerov dvojnik i njegova tobožnja mlada bili bezosećajno ubijeni, gotovo sigurno rukom „Gestapo“ Milera. 18
SAJMON DANSTEN DŽERARD VILIJAMS
SIVI VUK
Bekstvo Adolfa Hitlera DRUGO IZDANJE, 2013. ISBN: 978-86-88617-43-7
Izdavač: ADMIRAL BOOKS Beograd, Nikole Spasića 3 www.admiral-books.rs Za izdavača: Zoran Rapajić Urednik edicije: Zoran Rapajić
Prevodilac: Goran Skrobonja Lektura i korektura: ADMIRAL BOOKS
Štampa: ADMIRAL BOOKS Tiraž: 2.000 primeraka
