Ispitna pitanja iz predmeta Razvojna psihologija 1. Objasniti opšte tendencije u razvoju deteta: intermitentnost, alternativnost, konstantnost razvojnog reda, cefali-kaudalni pravac, proksimo-distalni pravac, motorni razvoj teče od podjednake kontrole bilateralnih organa ka boljoj kontroli unilateralnih organa i tendencija eliminisanja suvišnog angažovanja mišića 2. Fizički razvoj u antenatalnom periodu: germinalni, embrionalni i period fetusa 3. Razvoj čula u antenatalnom periodu: oset čula mirisa, ukusa, vida, sluha, toplog i hladnog, bola, dodira 4. Znanje o antenatalnom uslovljavanju na kasniji razvoj. 5. Koliko nedelja traje period trudnoće? 6. Zašto prvi krik bebe nije zapravo plač? 7. Fizičke, anatomske i fiziološke karakteristike novoroñenčeta 8. Refleksi novoroñenčeta: Darvinov refleks, Moroov refleks grljenja, refleks Babinskog, refleks hodanja 9. Psihoanalitičko učenje o vezi deteta i majke. 10. Priroda detetove veze sa majkom iz ugla teoretičara učenja. Učenje o vezivanju (attachment). 11. Šta je, po mišljenju Džona Bolbija potrebno za normalan razvoj i zdravu jedinku? 12. Koje kratkoročne i dugoročne posledice odvajanja od majke opisuje Rene Špic? 13. Opišite istraživanja Rene Špica na deci u dve dečije ustanove: gde su o deci brinule majke delinkventkinje na izdržavanju kazne i u sirotištu gde je jedna negovateljica brinula o osmoro dece. Koji su zaključci istraživanja? 14. U svetlu novijih istraživanja odvajanja od majke u ranom uzrastu deteta, od kojih sve uslova zavisi da li če, i do kakvih posledica odvajanje dovesti? 15. Zašto su znanja o značaju ranog iskustva za pravilan razvoj jedinke značajna za buduće vaspitače? 16. Iz čega se sastoji fizički razvoj? 17. Koji su faktori koji utiču na fizički razvoj? 18. Koja su četiri jasno ograničena peiroda u razvoju skeleta i mišića? 19. Endokrine žlezde. 20. Gezelova proučavanja motornog razvoja. 21. Koji su preduslovi uspravnog hoda kod dece? 22. Usavršavanje hoda kod dece. 23. Faze u razvoju hvatanja. 24. Motorna lateralna dominantnost. 25. Razvoj senzomotorne inteligencije. 26. Razvojenost i mogućnost merenja inteligencije dece ranog uzrasta. 27. Do kojih informacija i podataka dolazi vaspitač sistematskim posmatranjem? 28. Počemu se stalno posmatranje dece razlikuje od „gledanja“ šta deca rade? 29. Protokol posmatranja na osnovu vremenskih uzoraka. 30. Protokol posmatranja uzoraka dogañaja. 31. Sociometrijski postupak. 32. Transformacije opažajno-praktičnog u verbalno-praktično mišljenje. 33. Faze u razvoju dečijeg mišljenja po Pijažeu. 34. Alogičnost mišljenja predškolskog deteta, karakteristike i primer.
35. Egocentrizam kao činilac i odlika preoperacionalnog mišljenja. 36. Ostale specifičnosti mišljenja predškolskog deteta: definisanje pojmova, klasifikacija, zadaci serijacije, konzervacija u mišljenju 37. Razvoj zaključivanja kod dece. 38. Argumenti o alogičnosti dečijeg mišljenja. 39. Tumačenje protivrečnosti u dečijim iskazima. 40. Teškoće u relacionom zaključivanju. 41. Dečija shvatanja sveta: realizam, animizam, artificijelizam. 42. Shvatanje uzročno-posledičnih odnosa: pitanja tipa „zašto“, predkauzalnost i kauzalnost (Pijaže)-psihološka kauzalnost, finalistički tip objašnjenja, fenomenizam, neogizam 43. Formiranje i razvoj pojmova u dečijem mišljenju. 44. Razvoj pojma, odnosno slike o sebi. 45. Osnove kognitivnih procesa i kognitivni procesi predškolskog deteta. 46. Opažanje: opažanje prostora, opažanje oblika, opažanje vremena. 47. Karakteristike dečijeg pamćenja. 48. Transformisanje spontanog pamćenja u namerno. 49. Sugestibilnost dečijeg pamćenja. 50. Nepotpunost dečijeg pamćenja i proces zaboravljanja. 51. Emocije novoroñenčeta: bihejvioristička teorija, psihoanalitička škola, genetička teorija emocija. 52. Faktori koji utiču na razvoj emocija: uloga učenja, uloga sazrevanja, razvoj izražavanja emocija. 53. Razni uglovi proučavanja dečijih emocija: šema razvoja emocija (K. Bridžes), karakteristike dečijih emocija, površinski karakter dečijih emocija. 54. Osnovne emocije dece uzrasta 2-3 godine: pozitivne i negativne. 55. Karakteristike pojedinih emocija predškolske dece: strah, bes, ljubomora, zadovoljstvo, radost, ljubav. 56. Agresivnost predškolskog deteta i njena socijalizacija. 57. Rana socijalna percepcija i rane socijalne reakcije. 58. Odnosi sa vršnjacima na ranom uzrastu (2-3 godine). 59. Adaptacija na ustanove za smeštaj i tretman dece. 60. Nepovoljne okolnosti u procesu adaptacije. 61. Dečije grupe. 62. Voñe u dečijoj grupi. 63. Infantilna seksualnost. 64. Uticaj socijalne sredine na detetovu infantilnu seksualnost. 65. Stadijumi razvoja libida-Frojd. 66. Razvoj polnog identiteta i usvajanje polne uloge. 67. Komponente polnog identiteta. 68. Uloga predškolske ustanove u formiranju polnog identiteta. 69. Značaj igre za razvoj deteta. 70. Razvoj igre u periodu od 0-18 meseci 71. Razvoj igre u periodu od 18 meseci do 3 godine. 72. Razvoj igre u periodu od 3-6 godina. 73. Šta u vezi dečijeg crteža proučava psihologija?
74. Značaj crtanja za dete. 75. Razvoj crtanja. 76. Razvojni stupnjevi crtanja: period škrabanja, period simboličkog izražavanja, realističko izražavanje 77. Crtež ljudske figure-Gudinaf. 78. Daunov sindrom. 79. Hiperaktivnost. 80. Psihički i komunikativni poremećaji kod autizma.
U S. Mitrovici, 2012.
dr Mirjana Nikolić, prof.
